|
Intervju: Hulio Sesar Martin del Kampo Gusman, košarkaš Meksika
|
|
11.7.2009
|
|
Obrazovanje je bitno za sve sportiste
|
Takmičenja na 25.Letnjoj Univerzijadi zašla su u završnu fazu. Hiljade i hiljade mladih ljudi koji će postati lideri svojih zemalja ovih dana nadmetali su se na borilištima, ali i upoznavali jedni druge.Hulio Sesar Martin del Kampo Gusman, košarkaš selekcije Meksika samo je jedan od sportista koji su u Beograd došli pre svega da steknu iskustvo. Hulio se nada da će uskoro zaigrati za A selekciju svoje zemlje i da će mu upravo mečevi na Univerzijadi pomoći da postane bolji igrač.
Kako je rekao za ub2009.org, u Meksiku košarka postaje sve popularnija iako je prethodnih decenija bila potpuno drugačija slika. Hulio je ipak još kao dete znao da će košarka biti njegov poziv. „Nisam nikad razmišljao da počnem da se bavim nekim drugim sportom. Jednostavno, moja porodica je imala veliki uticaj da ja počnem da treniram košarku. Još kao mali išao sam sa ocem i stričevima na utakmice tako da sam se rano opredelio za ovaj sport. Naravno, veliku podršku mi je pružala moja porodica koja mi je najvažnija, a posebno majka. Mi smo jako vezani jedni za druge i njihovo mišljenje mi je uvek bilo važno“- rekao je Hulio, igrač Alkonesa, tima iz Vera Kruza
Svoju dalju karijeru bi voleo da nastavi u nekom od evropskih klubova jer smatra da su najbolji klubovi upravo na Starom kontinentu. „Moj dobar drug je sada potpisao ugovor sa jednim španskim klubom pa bih i ja voleo uskoro da zaigram za neki evropski klub jer mislim da se ovde igra dobra košarka“-kazao je Hulio, borbeni i požrtvovani igrač selekcije Meksika koji je privatno veoma povučen i miran. „Meni odgovara što sam ovako miran i staložen. Jednostavno meni jako prija kada mogu da se opustim. Ne znam zašto sam takav, niti mogu da objasnim kako je moguće da na terenu budem svoja sušta suprotnost“- otkrio je Hulio za ub2009.org.
Hulio nije izdvojeni slučaj u svetu sporta jer se igrači često potpuno suprotno ponašaju na terenu i u privatnom životu. Hulio kaže da iako je po prirodi vuk samotnjak, ima dosta prijatelja u Meksiku sa kojima provodi slobodno vreme. „Izlazimo skoro svaki vikend. Ipak, problem je što često upravo vikendom imamo utakmice pa putujemo od grada do grada, ali kada nemam obaveze prema klubu rado izlazim“- rekao je Hulio, koji je uspeo da poveže muziku i košarku. Naime, ovaj talentovani igrač kao dečak uzimao je časove klavira a danas kaže da mu najviše prija zvuk roka, pogotovo što njegov brat ima rok bend u Meksiku. Osim svakodnevnih napornih treninga, Hulio smatra da je izuzetno važna i sreća koja bi svakog sportistu trebalo da prati. Zato, da ga sreća ne bi napustila Hulio ne skida brojanicu, poklon njegove mame. Takođe, Hulio, mladi meksički igrač veliki je poštovalac umetnosti tetoviranja.“Meni se to sviđa. Za sada imam samo istetovirano svoje ime u predelu leđa ali mislim da je veoma lepo imati po neku tetovažu na telu“- otkrio je Hulio ekipi ub2009.org, koji je istetovirao svoje ime koje označava mladost.
Naš sagovornik je student Fakulteta za upravljanje preduzećem i kaže da je zapravo obrazovanje jako bitno u životu, bez obzira što profesionalni sportisti imaju dore zarade. „Ne možete da se oslonite samo na košarkašku karijeru. Svakodnevno postoji mogućnost da se povredite i da budete u nemogućnosti da nastavite da igrate. Sportska karijera ima rok trajanja i ne možete da očekujete da ćete ceo život biti sportista. Zato je bitno obrazovanje jer mi sportisti moramo da zarađujemo za život i posle okončanja naše sportske karijere. Tačno je da smo sportisti sada ali to nećemo biti zauvek“- zaključio je meksički košarkaš.
|
|